SEO: JEZIČKO-GRAMATIČKI PRIRUČNIK ZA WEB SAJTOVE DONE BY GOOGLE
Kao što i svaki jezik na ovom svetu ima gramatiku i normu koja se uči i poštuje, tako i internet i WEB Content Writing – pisanje za sajtove – ima svoje kodekse. A oni zavise od pretraživača – Search Engines – što u prevodu na prost jezik znači da zavise od Google. Jer koji je pretraživač najjači na svetu? Navedite mi vi slobodno još neki. Potražite na Google, tamo ćete sigurno naći spisak… 🙂
Elem, Search Engines, ili Google, vam dodje kao neka vrsta gramatike i zacrtane jezičke norme koju morate poštovati ako želite da budete pismeni. Na jeziku WEB-a to znači da poznavanje te “Google gramatike” garantuje “WEB pismenost”. Ne garantuje uspeh sajta, ali pismenost da.
E ta pismenost se skraćeno zove SEO – Search Engine Optimization. Ili ponovo u prevodu na prost jezik – optimizacija sajtova za pretraživače u skladu sa njihovim pravilima funkcionisanja. Zvuči možda malo rogobatno, ali trudim se da što jednostavnije objasnim nešto što se često mistifikuje i o čemu se govori kao o nekoj sačuvajmebože alhemiji koja se, naravno, naplaćuje povećim brojem nula. Naravno, ne kažem da je SEO prosta stvar, naprotiv, ali da nije ni brain surgery nije.
SEO – SKOCKAN , ELEGANTAN, OBRAZOVAN
Da biste imali dobar i uspešan sajt nije dovoljno da je samo dizajn dobar, već je presudan SADRŽAJ! A pisanje sadržaja koji je u skladu sa “Google gramatikom” jeste posao. I zove se SEO. I mora se učiti kao i svaka gramatika ovoga sveta.
ŠTA SU TITLE TAG, DESCRIPTIO TAG, HEADING TAGOVI (H1, H2, H3)
Da bi jedan tekst pisan za Web bio dobro pozicioniran u pretrazi na Google trebalo bi, najpre, da ima odgovarajuću dužinu, što zavisi i od tipa teksta i sadržaja, ali neka opšta preporuka jeste da bi tekst trebalo da ima bar 700 reči ili otprilike 2 stranice.
Drugo važno pravilo Google „gramatike“ jeste da je TITLE najbitnija stvar za pretraživače. On je alfa i omega za svaki tekst na WEB-u jer na osnovu njega pretraživač i rangira i prezentuje tekst onome ko traži. Title pišete za pretraživač a da biste razumeli šta je title prostim jezikom ću vam reći da su to svi oni naslovi koje vidite kao rezultat bilo koje pretrage na pretraživačima. To su svi oni linkovi koji izađu na stranici a na koje vi, kao neko ko traži, klikćete dalje u zavisnosti da li odgovaraju onome što tražite.
Title tag bi trebalo da bude isti kao i URL, ono što se vidi gore u browseru kao naziv sajta pa kroz naziv stranice na kojoj se nalazite. URL-om upravljate iz CMS-a.
CMS je skraćenivca od Content Management System što bi u prevodu ne samo jezički već i praktično značilo sistem za upravljanje sajtom, sa alatkama koje vam u tome pomažu. Ili još prostije to je program koji koristite da pravite i radite na sajtovima. E, ovo je baš, baš najprostija moguća interpretacija. Jedan od najpoznatijih je WordPress. Dakle, CMS vam daje mogućnost da sami kreirate URL u skladu sa title koji ste odabrali.
Preporuka je takođe da vam i H1 bude isti kao i title pa se onda dobija jedna početnička formula TITLE=URL=H1 što je za ovaj nivo SEO-a vrlo uspešna formula.
E, sad, znam da ćete odmah zavapiti „ A šta je to H1?“ Opet ću se potruditi da kažem jednostavno ali jasno. Kao što svaka knjiga, neki duži tekst, članak… imaju posebna poglavlja i podeljeni su gradacijski kroz temu radi lakšeg čitanja i preglednosti, to isto važi i za tekst na web sajtu. Pa je H1 prosto rečeno NASLOV.
To je ono što vidite na samoj stranici kada kliknete na TITLE (link na stranici pretraživača). Dakle, to je naslov samog teksta koji čitate kada uđete na stranicu nakon kliktanja na link koji je, kao što smo naučili, TITLE. Naveli smo gore formulu TITLE=URL=H1 pa bi sada trebalo da vam bude već jasnije o čemu pričamo. Title pišemo za Google, u našem CMS-u prilagođavamo URL da bude isti kao izabrani TITLE a kada počnemo da pišemo sam članak, dajemo mu isto ime ili H1. Jasno? Ako nije, biće. Polako.
Title ne sme biti predugačak. Preporuka je da bude do 60 karaktera sa razmacima jer će ga pretraživači iseći i prikazati samo deo do tih 60 karaktera. Pa ako vi sada svom tekstu napišete neki extra cool title od 12456… karaktera, koji je informativan, super zanimljiv i šta god još… blago vama, jer ćete ga samo vi i videti. Ostali će videti samo tih 65 karaktera na početku. Razumete?
Druga bitna stavka jeste Description Tag. To su ona dva reda koja vidite ispod naslova (TITLE) članka na stranici pretraživača koja detaljnije govore o samoj stranici. To je razrade title taga i namenjena je, pre svega, čitaocima da se prelome i odluče da kliknu baš na taj link (TITLE).
Često title sam za sebe nije dovoljan, ima ih više sličnih na jednoj stranici kada pretražujete pa da biste se lakše odlučili šta ćete otvoriti i da li ćete uopšte otvoriti, gledate ta dva reda ispod da li odgovaraju onome što tražite. Ako ta dva reda odgovaraju razlogu vaše pretrage i baš ta dva reda izdvajaju taj rezultat od svih ostalih na toj stranici jer vam govore ono što želite, vi ćete i kliknuti baš taj link (TITLE).
Zato je Description tag bitan, on nije važan za Google, već za klijenta to jest vas koji tražite nešto na internetu da vam pojasni o čemu je sajt čiji link vidite. Ja bih ga nekako nazvala SPEED TOOL jer pomaže da se odlučite da li ćete otvoriti neki sajt ili nećete što ima uticaj na vreme provedeno u pretrazi.
Zato je Description tag bitan da razradi temu sajta i kaže onome ko traži šta se tačno nalazi „unutar“ linka. Description takođe ne treba biti predučagak, do 125 karaktera sa razmacima jer se ispod linka prikazuju samo dva reda pa je od izuzetne važnosti da u tih 125 karaktera date što bitnije informacije koje će prelomiti surfera da klikne baš na vaš link. Po principu na primer pitanje – odgovor. „Da li želite da naučite nešto novo o SEO? Nastavite sa čitanjem ovog članka i ko zna šta će vam se desiti…“ Mislim, kao na primer tako… Razumete…
Spomenuli smo H1 kao naslov stranice koju ste otvorili kada su vam i TITLE I Description baš „uboli“ ono što tražite. E, sad, tekst osim naslova treba da ima i sadržaj, zar ne? Pa se zato javljaju H2, H3, H4, H5. Opet uprošćeno rečeno to su vam razrade teme – naslova H1.
Ako vam je tekst na primer o Turizmu Srbije, to vam je H1, i naravno da ćete reći nešto o toj temi jer o tome i želite da pišete, zar ne? Ali, budući da je tema baš obimna i opšta, želite da se malo i „suzite“ (ne mislim na dijetu) pa da se usresredite, na primer, na Turizam Beograda. E, to je H2. Onda pišete o tome i razrađujete taj deo teme. Ali, Beograd je veliki grad pa ima dosta turističkih atrakcija i ne možete ih baš sve nabrojati, pa se onda ponovo malo „sužavate“ pa recimo idete u „Knez Miahilovu ulicu“ i pišete onda o njenim čarima. E, to je H3 i razrada tog podnlaslova.
Nadam se da sam kao nepretenciozni početnik uspela da se vama početnicima obratim prijemčivim početničkim jezikom koji vam je pomogao da razumete početak SEO-a!
